ЕВГЕНИЙ ОНЕГИН
    РОМАН ПУШКИНА
    И О РОМАНАХ ПУШКИНА -
        ВСЁ, И ДАЖЕ БОЛЬШЕ

              

Письмо Татьяны к Онегину  

 

     Я к Вам пишу - чего же боле?

Что я могу ещё сказать?

Теперь, я знаю - в Вашей воле

Меня презреньем наказать.

Но Вы, к моей несчастной доле

Хоть каплю жалости храня, -

Вы не оставите меня.

Сначала я молчать хотела:

Поверьте, моего стыда

Вы не узнали б никогда,

Когда б надежду я имела -

Хоть редко, хоть в неделю раз -

В деревне нашей видеть Вас,

Чтоб только слышать Ваши речи,

Вам слово молвить, и потом

Всё думать, думать об одном,

И день, и ночь, до новой встречи.

Но, говорят, Вы нелюдим,

В глуши, в деревне всё Вам скушно;

А мы - ничем мы не блестим,

Хоть Вам и рады простодушно.


     Зачем Вы посетили нас!

В глуши забытого селенья

Я никогда не знала б Вас -

Не знала б горького мученья;

Моя смиренная семья,

Уединённые гулянья,

Да книги, верные друзья -

Вот всё, что прежде знала я.

Души неопытной мечтанья

Смирив со временем - как знать! -

По сердцу я нашла бы друга,

Была бы верная супруга

И добродетельная мать...

 

     Другой!.. - нет, никому на свете

Не отдала бы сердца я,

То в Высшем суждено совете...

То воля неба: я твоя,

Вся жизнь моя была залогом

Свиданья верного с тобой,

Я знаю, ты мне послан Богом,

До гроба ты - хранитель мой...

Ты в сновиденьях мне являлся;

Незримый, ты мне был уж мил,

Твой чудный взгляд меня томил,

В душе твой голос раздавался

Давно - нет, это был не сон:

Ты чуть вошёл - я вмиг узнала,

Вся обомлела, запылала

И в мыслях молвила “вот Он”...

Не правда ль - я тебя слыхала,

Ты говорил со мной в тиши,

Когда я бедным помогала

Или молитвой услаждала

Тоску волнуемой души?

И в это самое мгновенье

Не ты ли, милое виденье,

В прозрачной темноте мелькнул,

Приникнул тихо к изголовью...

Не ты ль с отрадой и любовью

Слова надежды мне шепнул?

Ты мне внушал мои моленья

И веры благодатный жар!

И грусть, и слёзы умиленья -

Не всё ли твой заветный дар?

Кто ты: мой Ангел ли хранитель

Или коварный искуситель? -

Мои сомненья разреши.

Быть может, это всё пустое -

Обман неопытной души,

И суждено совсем иное...

Но так и быть: судьбу мою

Отныне я тебе вручаю,

Перед тобою слёзы лью,

Твоей защиты умоляю.

Вообрази, я здесь одна,

Никто меня не понимает,

Рассудок мой изнемогает,

И молча гибнуть я должна;

Я жду тебя: единым взором

Надежды сердца оживи

Иль сон тяжёлый перерви -

Увы, заслуженным! - укором.

 

     Кончаю, страшно перечесть,

Стыдом и страхом замираю,

Но мне порукой Ваша честь,

И смело ей себя вверяю.

            3, Письмо Татьяны. По поводу этого письма у Пушкина в переписке с Вяземским есть следующие слова: “письмо женщины, к тому же семнадцатилетней, к тому же влюбленной!” - на основании которых Лотман выводит год рождения Татьяны (естественно, по своей схеме, имеющей целью закончить роман до 14/XII 1825г.). Строго говоря, переписку Пушкина с Вяземским еще менее обязаны мы учитывать, чем отвергнутое предисловие к изданию I главы в 1825 году - это все-таки не стихотворный текст романа, не формообразующий и не хронологию образующий элемент.

                    Гораздо интереснее ход мыслей Набокова. Если автор говорит, что оригинал письма написан по-французски, недурно было бы этот оригинал получить - и он создает таковой на основе четырех французских переводов со своими дополнениями. Это настолько замечательно, что не могу не привести всего письма, хотя оно и длинновато для данного комментария.

Оригинал письма Татьяны к Онегину

         “Je vous écris - en faut-il plus?

Que pourrais-je dire encore?

Maintenant, je le sais, il est en votre pouvoir

de me punir par le mépris.

Mais si vous gardez une goutte de pitié pour mon malheureux sort -

vous ne m'abandonnerez pas.

Je voulais d'abord me taire.

Croyez-moi: jamais vous n'auriez connu ma honte

si j'avais eu l'espoir -

ne fut-ce que rarement, ne fut-ce qu'une fois par semaine -

de vous voir dans notre campagne,

rien que pour entendre vos propos,

vous dire un mot - et puis:

penser, penser à une seule chose,

jour et nuit, jusqu'au revoir.

Mais, dit-on, vous fuyez le monde,

dans ce coin perdu de le campagne tout vous ennuie -

et nous ne brillons par rien,

bien que nous soyons naïvement heureux de vous voir.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

         Pourquoi être venu chez nous?

Au fond d'une campagne ignorée

je ne vous aurais jamais connu,

je n'aurais pas connu ces amers tourments.

Ma famille modeste, mes promenades solitaires

et mes livres, ces amis fidèles -

c'est tout ce que je connaissais auparavant.

Ayant avec le temps - qui sait - calmé l'émoi d'une âme novice,

j'aurais trouvé un ami selon mon coeur

et j'aurais été fidèle épouse

ainsi que mère vertueuse.

 

 

 

 

 

 

         Un autre!.. Non, à nul autre au monde

je n'aurais donné mon coeur!

C'est ainsi qu'en a désidé le conseil d'en-haut,

c'est la volonté du ciel: je suis à toi.

Ma vie entière fut le gage

de notre rencontre certaine;

Dieu t'envoie à moi, je le sais;

tu seras mon gardien jusqu'à la tombe...

Tu m'apparaissais dans mes songes,

invisible, tu m'étais déjà cher;

                                                                    3, Письмо Татьяны, 44. Незримый - до того, как тебя увидела.

 

 

 

 

 

ton regard merveilleux me troublait;

ta voix résonnait dans mon âme depuis

longtemps... Non, ce n'était pas un rêve;

à peine tu étais entré, aussitôt je te reconnus,

je me pâmais, je brûlais,

et je me dis: “C'est lui!”

N'est-ce pas, je t'avais déjà entendu:

tu me parlais dans le silence

lorsque je secourais les pauvres

ou que j'adoucissais par la prière

l'angoisse de mon âme agitée?

 

 

                            3, Письмо Татьяны, 56. И в это самое мгновенье - когда я молилась, а не когда помогала бедным.

Et même à ce moment-ci

n'est-ce pas toi, chère vision,

qui vient de passer dans l'ombre transparente

et de se pencher doucement sur mon chevet?

N'est-ce pas toi qui me murmures avec joie et amour des mots d'espoir?

C'est toi qui m'inspirais mes prières

et l'ardeur bienfaisant de la religion.

Ma tristesse et mes larmes attendries

sont le don testé de toi, n'est-ce pas?

 

 

 

 

                                          3, Письмо Татьяны, 66. Ангел-хранитель - здесь аллегория, вообще же это нижний ангельский чин, согласно сочинению т. наз. псевдо-Дионисия Ареопагита (конец V - нач. VI в) «О небесной иерархии». Дионисий делит ангелов на 9 чинов(.  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .  .) Смотри прелестный цикл из девяти стихотворений Набокова об ангельских чинах.

Qui est tu? Mon ange gardien

ou un perfide tentateur?

Résous mes doutes.

Peut-être que tout cela est vide de sens

et n'est que l'égarement d'une âme novice,

et tout autre chose m'attend...

Mais s'en est fait. Dès à présent je te confie mon sort,

je verse mes larmes devant toi,

j'implore ta défense.

Imagine-toi: je suis seule ici;

personne ne me comprend,

ma raison succombe,

et je dois périr en silence.

Je t'attends: d'un seul regard viens ranimer les espérances de mon coeur...

ou bien interromps le songe pesant d'un reproche, hélas, mérité.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

         Je finis. Je n'ose relire.

Je me meurs de honte et d'effroi.

Mais votre honneur me sert de garantie -

je m'y confie hardiment.

Т. Л.”

 

 

 

 

Конструктор сайтов - uCoz